Прича постаjе била

Андрей Тихомиров

Баjка jе историjски постоjано уметничко епско дело фолклорне прозе необичног, а понекад и дубоко фантастичног садржаjа, коjе говори о догаhаjима коjи су често веома удалени и због тога веома искривлени у процесу усмене предаjе. У баjкама се манифестуjе уметничко оличене тежни и нада луди рада, нихове скривене думе о триjумфу над силама природе, о обнавлану живота, о преображавану света на боле не за неке "изабране", веh за све. Савремена научна истраживана потврhуjу раниjе изражене идеjе коjе обjашнаваjу различите "чудеса", у овом случаjу постоjане"подводног царства".

Андрей Тихомиров

Прича постаjе била

"Подводно царство"

Савремена научна истраживана потврhуjу раниjе изражене идеjе коjе обjашнаваjу различите "чудеса", у овом случаjу постоjане"подводног царства".

Руски лист извештава да су у Мексику подводни археолози из Националног института за антропологиjу и историjу (ИНАХ) открили древни ценот маjа, унутар коjег jе пронаhен jединствени кану. Анализа овог и других налаза показала jе да су истраживачи успели да пронаhу оно што су Маjе сматрале улазом у загробни свет. Кратки извештаj о студиjи, представлен у оквиру 12. меhународног конгреса маjаниста, обjавлен jе на саjту ИНАХ. Сам Кану су наводно открили подводни археолози jош пре две године. Од тада jе подвргнута анализи у лабораториjама у Мексику и иностранству. Стручнаци су заклучили да се кану користи само у ритуалне сврхе. Иако jе направлен у традициjи маjа, оваj чамац ниjе могао да се држи на води, jер jе имао веома тежак нос и корму. Стога jе створена у симболичке сврхе, да би се поклонила боговима. Штавише, око кануа jе пронаhено 38 скелета, уклучуjуhи метатарзалну кост човека, стопало одрасле жене и кости армадила, пса, hуретине и орла. Сви налази су направлени приликом потапана археолога у потоплени ценот Сан Андрес, коjи се налази испод истоименог археолошког споменика. Ценоте jе облик крашког релефа, природни неуспех настао урушаванем свода кречначке пеhине у коjоj тече подземна вода. Народи маjа сматрали су Ценоте светим местима. Градови су обично граhени око таквих обjеката. За Маjе су то били и извори воде и сакрална места за жртвоване. Поред тога, легенде су гласиле да су ценоти портали у загробни свет. Маjе су веровале да се унутар ових природних структура налазе улази у подземни свет кроз коjи лутаjу и богови и душе преминулих луди. Познато jе да су у неколико градова Маjа под главним храмовима градили вештачке подземле коjе имитираjу стварне Ценоте. У овом случаjу, након двогодишнег истраживана, археолози су заклучили да jе ценот Сан Андрес у верованима маjа тачно сматран улазом у загробни свет. А главни доказ за то називаjу жртвени кану. Иначе, негова дужина jе била 2,15 метара, ширина 45 центиметара, а висина 36,5 центиметара. Према археологу Јесусу Галлегосу, доминациjа костиjу армадила и присуство метатарзалних лудских костиjу наводе стручнаке да помисле на ритуалну употребу кануа и негово поставлане у пеhину пре него што jе потоплен. Познате способности армадила да плива, па чак и хода по дну, дуго задржаваjуhи дах, биле су наговештаj да jе ова животина без проблема могла да уhе у подземни свет. Ово одговара идеjама маjа о поплавленим пеhинама, као порталима у космогонски простор. Узгред, археолози су првобитно сматрали да се налази односе на касни класични период (830950 г.н. е.), коjим се датираjу практично сви предмети у сеноти Сан-Андрес. Али радиокарбонско датиране кану дрвета показало jе да органски материjал датира из 16.века.

Из книге Тихомирова А.Е. и Тихомирове М. А., Наука о баjкама 2. "Ридеро", Екатеринбург, 2021

Прича са научним коментарима. Научни коментари у заградама.

Морски цар и Василиса Премудраjа

За тридевет земле, у тридесетоj држави jе живео цар са царицом; нису имали деце. (За тридевет земле у древном рачуну по деветкама: тридевет двадесет седам, тридесет тридесет, исто тако и двадесети празници 12 главних православних празника по старом руском рачуну, упоредите са немачким броjним, коjи се читаjу са последне цифре). Цар jе отишао по страним землама, по далеким странама; дуго в